Šta je napad panike i koji su njegovi simptomi?
Napad panike predstavlja iznenadnu i brzu pojavu telesnih senzacija koje osoba doživljava kao opasne. Telesne senzacije prati visoka anksioznost, doživljaj da su ničim izazvane, osećaj gubitka kontrole i poriv da se hitno traži spas iz situacije (osoba poziva hitnu pomoć, traži pomoć od ljudi oko sebe, poziva bližnje, beži iz situacije, uzima lekove). Napad panike se razvija u periodu od nekoliko minuta i javljaju se barem 4 od sledećih simptoma:
- Ubrzan rad srca/puls
- Plitko disanje
- Bol u grudima
- Osećaj gušenja
- Drhtanje
- Znojenje
- Mučnina
- Vrtoglavica
- Obamrlost/trnci
- Valovi toplote/hladnoće
- Depersonalizacija ili derealizacija
- Strah od smrti (npr. infarkt)
- Strah od gubitka kontrole i ludila
Ukoliko se jave minimum 2 napada panike za period od mesec dana, koji su praćeni:
- Strahom/anksioznošću povodom novog napada panike,
- Strahom/anksioznošću povodom posledica napada panike (gubitak kontrole, infarkt, ludilo),
- Promenom ponašanja kao reakcijom na napad panike (izostanci sa posla, medicinske provere)
onda možemo govoriti o paničnom poremećaju.
U nekim slučajevima, napad panike može biti praćen agorafobijom. Agorafobija podrazumeva strah i izbegavanje aktivnosti ili situacija za koje osoba veruje da su opasne. Zašto osoba veruje da su opasne?
- Misli da mogu provocirati napad panike (npr. fizičke aktivnosti),
- Misli da neće lako moći da izađe iz situacije i prekinuti napad panike (npr. prevoz, lift, avion, bioskopi, pozorišta, sportske hale),
- Misli da neće moći odmah dobiti pomoć ako dobije napad panike (npr. sam kod kuće, daleko od kuće, daleko od lekara, gužva u saobraćaju, mostovi, tuneli).
U sklopu izbegavanja, može se javiti situaciono izbegavanje, gde osoba izbegava situacija koje su izvan “sigurne zone” (fenomen “Zarobljen” u kući – kada je kuća jedina sigurna zona) i interoceptivno izbegavanje, koje podrazumeva izbegavanje supstanci (kafa/kofein, alkohol, lekovi) koje dovode do senzacija koje liče na senzacije napada panike i izbegavanje fizičkih aktivnosti koje su praćene senzacijama koje liče na senzacije napada panike (npr. ubrzan rad srca).
Osobe koje doživljavaju napad panike često imaju zaštitna ponašanja koja obezbeđuju sigurnost u situacijama u kojima se osoba plaši napada panike. Neka od zaštitnih ponašanja:
- Pratnja bliskih osoba, mobilni telefon (spoljašnja zaštita)
- Nošenje flaše sa vodom, čokoladice, peperminta, anksiolitika/drugih lekova (unutrašnja zaštita)
Uzroci napada panike i faktori rizika
Stručnjaci još uvek ne znaju koji su tačno uzroci napada panike, odnosno razlozi zašto jedan osoba razvije napade panike ili panični poremećaj, a druga ne. Smatra se da naš mozak i nervni sistem igraju važnu ulogu u tome kako percipiramo i upravljamo strahom i anksioznošću. Istraživaći veruju da poremećaj u radu amigdale, dela mozga koji je odgovoran za procesuiranje straha i drugih emocija, može biti uzrok ovih problema. Takođe, hemijski disbalans u gama-aminobuternoj kiselini (GABA), kortizolu i seratoninu može igrati važnu ulogu.
Kada govorimo o faktorima rizika, treba izdvojiti sledeće:
- Porodična istorija – anksiozni poremećaji, uključujući panične poremećaje, mogu biti nasledni. Smatra se da osoba ima 40% veću šansu da razvije panični poremećaj ukoliko bliski srodnici imaju isti problem (braća i sestre, roditelji).
- Postojanje drugih mentalnih poremćaja – panični napadi se nekada javljaju udruženo sa drugim anksioznim poremećajima (socijalna fobija, generalizovani anksiozni poremećaj, zdravstvena anksioznost, opsesivno-kompulsivni poremećaj), major depresijom, poremćajem ličnosti, post-traumatskim stresnim poremećajom.
- Negativna iskustva u detinjstvu (Adverse childhood experiences – ACE) – Negativna iskustva u detinjstvu predstavljaju traumatične događaje u periodu od rođenja do 17 godine. Ova negativna iskustva utiču na razvoj dečijeg mozga i opšteg zdravlja u toku odrastanja. Osobe koje su doživele negativna iskustva u detinjstvu, sklonije su razvoju napada panike.
Lečenje
Prvi pristup koji se preporučuje u lečenju paničnih napada jeste psihoterapija. Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija (KBT) smatra se terapijom izbora za panične napade. Ovaj vid terapije će vam pomoći da razumete mehanizam nastanka napada panike i naučite kako da se izborite sa njima. U KBT-u akcenat se stavlja na učenje da telesne senzacije koje trigeruju napade panike nisu opasne. Kako osoba vremenom postaje sve manje uverena u opasnost telesnih senzacija, napadi panike se proređuju. Terapija vam, takođe, može pomoći da prevaziđete strahove od određenih aktivnosti i situacija koje ste počeli da izbegavate zbog napada panike.
U nekim slučajevima, mogu se prepisati i određeni lekovi kako bi pomogli u regulaciji napada panike. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) često su prvi izbor pri lečenju napada panike, s obzirom na nizak rizik od ozbiljnijih neželjenih efekata. Drugi izbor mogu biti i inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI). Takođe, benzodiazepini, vrsta sedativnih lekova, mogu se uključiti u tretman paničnog poremećaja. Važno je naglasiti da je terapija benzodijazepinima kratkoročna i uzima se na način na koji je prepiše psihijatar, jer ovi lekovi mogu da izazovu psihičku i fizičku zavisnost.
Za više sadržaja, zapratite nas na Instagram-u i Facebook-u.
Za informacije i zakazivanje sesija, možete nam pisati preko Kontakt forme.