Provodite sate pretražujući značenje vaših telesnih simptoma? Kada osetite vrtoglavicu pomislite da imate neki neurološki problem ili čak moždani udar? Uporno obilazite lekare i radite analize, ali vam ne pronalaze bolest? I uprkos tome što su nalazi negativni, i dalje ne osećate olakšanje.
Zvuči kao da vas muči zdravstvena anksioznost.
Zdravstvena anksioznost odnosi se na strah i preokupaciju verovanjem da osoba ima ili je u opasnosti da razvije neku ozbiljnu bolest, kao što je rak, multipla skleroza, HIV, demencija, srčani ili moždani udar i sl.
Zdravstvena anksioznost može biti simptom kod nekih mentalnih poremećaja (poremećaj straha od bolesti, fobija od bolesti, generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj) ili prolazna reakcija u odnosu na neke okidače kao što je ugroženo zdravlje, čekanje na rezulatate nekih pretraga, medijski propraćene epidemije, informacije u vezi sa simptomima nekih bolesti i sl.
Simptomi i klinička slika zdravstvene anksioznosti
Zdravstvenu anksioznost možemo opisati preko 4 grupe simptoma:
Kognitivni simptomi
- Uverenost u zdravstvenu ugroženost, s tim što stepen uverenosti osobe da je obolela varira (neko može biti blago uveren, dok je neko 100% siguran da ima određenu bolest),
- Briga/preokupiranost bolešću – rekurentne (ponavljajuće) misli i slike o bolesti i smrti, kao i doživljaj da su te brige nekontrolabilne i intruzivne (nametljive),
- Preterana budnost u odnosu na bolesti – preterani fokus na telesne promene/ senzacije koje mogu biti simptom, medicinske informacije u vezi bolesti, informacije iz okruženja (ko je oboleo, kakvi su bili simptomi),
- Pogrešna interpretacija telesnih senzacija i promena na telu, medicinskih nalaza (laboratorija, ultrazvuk itd.) i medicinskih informacija (lekari, internet, mediji),
- Nepoverenje u informacije koje ne potvrđuju bolest i razmišljanje o „dokazima“ koji govore suprotno.
Istraživanja kognicija (razmišljanja) kod zdravstveno anksioznih pokazuju da zdravstveno anksiozni u poređenju sa neanksioznim bolje poznaju razne bolesti, češće tumače telesne senzacije kao znak bolesti, češće veruju da zdrava osoba nema nikakve telesne senzacije i da su simptomi koje osećaju u neskladu sa dobrim zdravljem, precenjuju verovatnoću i ozbiljnost moguće bolesti i njenih ishoda, veruju da su preslabe da tolerišu stres. Smatraju da za njih postoji veći rizik da se razbole, ali ne i veći rizik da budu žrtve saobraćajne nesreće ili kriminala.
Somatski simptomi
Normalne telesne promene i senzacije kao što su:
- Crvenilo kože, bol, svrab, žiganje, utrnulost delova tela, napetost u glavi, nadutost, uvećane limfne žlezde itd. i
- Fiziološke manifestacije anksioznosti: stezanje u grudima, vrtoglavica, zamućen vid itd.
pogrešno se interpretiraju i okidač su za anksioznost, pa se javljaju sledeća tumačenja:
- Čvorići pod kožom – „Imam rak”.
- Utrnulost u nogama i rukama – „Imam multiplu sklerozu”.
- Napetost ili bol u glavi – „Imam tumor na mozgu”
- Grebanje u grlu – „Imam rak grla”.
- Šetajući telesni simptomi – „Imam neku ozbiljnu bolest, ali lekari ne znaju šta je”.
Zdravstveni strahovi i anksoznost
- Strah/anksioznost da bi mogla da oboli, jer je zdravstveno ugrožena (npr. slab imunitet),
- Strah/anksioznost da će neka bolest uznapredovati ako se ne otkrije i ne leči na vreme,
- Strah da je već obolela od neke pritajene i podmukle bolesti.
Okidači za anksioznost mogu biti telesne promene i senzacije, medicinska ispitivanja i nalazi, medijske informacije o bolesti, informacije na internetu ili informacije o bolesti u okruženju.
Bihejvioralni simptomi – otklanjanje sumnji
- Stalno traženje umirujućih informacija i objašnjenja od lekara i /ili osoba iz okruženja/bliskih osoba,
- Stalno pretraživanje/pregledanje sopstvenog tela radi provere telesnih simptoma,
- Traženje mišljanja više različitih lekara po pitanju istih telesnih simptoma,
- Višestruka medicinska ispitivanja i ponavljanje medicinskih pretraga,
- Pretraživanje interneta i drugih izvora medicinskih informacija,
- Izbegavanje situacija i stimulusa koji se procenjuju kao ugrožavajući po zdravlje.
Uzroci i faktori rizika
Tačan uzrok zdravstvene anksioznosti nije jasan, ali sledeći faktori mogu igrati važnu ulogu:
- Uverenja. Možda imate slabu toleranciju neprijatnih i neobičnih telesnih senzacija, pa kada se jave, pogrešno ih interpretirate kao opasne. Ovo dalje vodi u ponašanja koja imaju za cilj potvrđivanje bolesti (posete lekarima, dijagnostika, traženje razuveravanja od drugih ljudi, pretraživanje interneta i sl.) koje samo intenziviraju i održavaju početnu anksioznost.
- Porodica. Veća verovatnoća za razvoj zdravstvene anksioznosti javlja se kod osoba koje su imale roditelje sklone preteranoj brizi povodom sopstvenog zdravlja ili zdravlja deteta. Preplašenost i panaka od strane roditelja onemogućuje dete da nauči zdrave načine reagovanja na potencijalne zdravstvene probleme i razvije zdrav odnos prema sopstvenim telesnim senzacijama.
- Prethodna iskustva. Ukoliko ste u ranom uzrastu imali ozbiljnijih zdravstvenih problema, postoji veća verovatnoća da će neprijatne telesne senzacije okinuti zdravstvenu anksioznost.
Rizikofaktori za razvoj zdravstvene anksioznosti mogu biti veliki životni stresovi, medicinska sumnja na neku od teških bolesti, istorija zlostavljanja u ranom uzrastu, ozbiljna bolest u periodu odrastanja ili roditelj koji je bolovao od teške bolesti, preterano korišćenje interneta u cilju pretraživanja različitih bolesti, kao i temperamentalna sklonost preteranoj brizi i anksioznosti.
S ozirom na specifične načine ponašanja koji prate zdravstvenu anksioznost, mogu se javiti sledeće komplikacije:
- Problemi u porodičnim, partnerskim, prijateljskim i drugim odnosima, jer preterana briga može frustrirati druge ljude,
- Problemi na poslu, zbog preteranog odsustva,
- Problemi u svakodnevnom funkcionisanju, koji mogu narasti do invaliditeta,
- Finansijski problemi zbog medicinskih računa prilikom preteranih posetama lekarima i ponavljanja dijagnostičkih procedura,
- Razvoj drugih problema iz domena mentalnog zdravlja, kao što su drugi poremćaji anksioznosti, depresija itd.
Tretman
Najčešći tretman za zdravstvenu anksioznost je psihoterapija, dok je terapija izbora Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT). KBT može biti veoma efikasan u lečenju zdravstvene anksioznosti, jer vas uči veštinama upravljanja ovim problemom. Neki od benefita KBTa:
- Prepoznavanje vaših zdravstvenih briga i iracionalnih uverenja vezanih za njih,
- Podizanje svesti o tome kako preterana briga utiče na vas i vaše ponašanje,
- Učenja novih načina posmatranja i interpretiranja telesnih senzacija,
- Učenje drugačijeg načina reagovanja na vaše telo i telesne senzacije,
- Prestanak izbegavanja situacija i aktivnosti koje izazivanju neprijatne telesne senzacije,
- Prestanak pregledanja tela, pretraživanja interneta ili traženja razuveravanja od strane drugih,
- Povećanje opšte funkcionalnosti u svim odnosima i sferama života koja je bila narušena zdravstvenom anksioznošću.
U slučajevima kada psihoterapija ne daje zadovoljavajuće rezultate, u tretman zdravstvene anksioznosti mogu se uključiti i lekovi. Antidepresivi, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja seratonina (SSRI), čest su izbor za ovo stanje.
Za kraj, važno je napomenuti da tretman zdravstvene anksioznosti može otpočeti kada osoba eliminiše postojanje drugih zdravstvenih problema, te je pregled od strane izabranog lekara obavezan.
Za više sadržaja, zapratite nas na Instagram-u i Facebook-u.
Za informacije i zakazivanje sesija, možete nam pisati preko Kontakt forme.