Zavisnost u odnosima – zašto nam se dešava i zašto nije dobra po nas i vezu?
U odnosima u kojima su ljudi psihički zavisni od drugih, možemo da govorimo o obrascu koji je u kliničkoj psihologiji i psihoterapiji poznat kao zavisnost.
Obrazac zavisnosti podrazumeva da osobe koje ga imaju samostalno ne donose gotovo nijednu odluku, već to radije prepuštaju drugome. Obično im se čini da ne bi mogli da žive sami, te zbog toga ponekad pristaju na stvari koje im zapravo uopšte ne odgovaraju.
Zavisnost veoma često dolazi do izražaja u vezama. Zbog toga ljudi skloni zavisnosti neretko traže pomagače od kojih očekuju da odlučuju o njihovom životu (npr. lekare, psihoterapeute, sve vrste „savetnika”), ili se zavisnost ispoljava u drugim privatnim odnosima, često sa članovima porodice (majka, sestra).
Za zavisnost su tipične sledeće odlike (prema Fydrich et al., 1997):
Česta potreba za savetima ili potvrdom drugih ljudi pre donošenja svakodnevnih odluka. Zavisost od drugih u organizaciji važnih oblasti života, npr. novčanih pitanja, vaspitavanja dece ili planiranja svakodnevice. Čak i ako misle da drugi nisu u pravu, zavisnim osobama je teško da im protivreče. Teško im je da započnu posao ili da rade na ispunjavanju određenog zadatka bez tuđe pomoći. Često dobrovoljno preuzimaju neprijatne dužnosti samo zato da bi drugi nastavili da brinu o njima i da bi sačuvali njihovu naklonost. Uglavnom se osećaju neprijatno kada su sami. Kada se okonča bliska veza sa nekim, hitno im treba neko drugi da se oslone na njega. Često razmišljaju o tome da će ih svi napustiti i da neće biti nikoga da brine o njima.
Na prvi pogled, ovakvi obrasci ponašanja imaju samo nedostatke i „visoku cenu”, jer je zadovoljavanje vlastitih interesa veoma otežano.
Međutim, obrazac zavisnosti ima i svojih prednosti. Tako, na primer, izbegavanje odluka omogućava i izbegavanje odgovornosti. To znači da nećemo biti krivi ako neka odluka neočekivano izazove negativne posledice, ili ako je neprijatna za druge. Ako ni za šta nismo stvarno nadležni i odgovorni, onda ćemo izbeći i kritiku!
Takođe, ljudi sa zavisnim ponašanjem mogu da vežu druge za sebe. Svojom predanošću i potčinjavanjem, drugoj osobi šalju poruku da nikad ne sme da ih napusti, jer će bez njega/nje biti prepušteni svetu na milost i nemilost.
I iako će mnoge njihove potrebe ostati nezadovoljene, barem će biti ispunjena ona najvažnija – potreba za povezivanjem i pripadnošću.
Na duži rok, obrazac kod koga partnera vezujemo zavisnim ponašanjem uglavnom nije naročito uspešan. Zavisno ponašanje izvesno vreme možda može da skrene pažnju sa problema u vezi, ali za vezu nije dobro ako je tokom dužeg vremena odgovornost za većinu stvari samo na jednom partneru i ako se o problemima i granicama ne govori otvoreno.
Ako ste skloni obrascu zavisnosti u vezama, verovatno vam je veoma neprijatno i teško da to priznate i objektivno osmotrite situaciju. Ali ako želite da taj obrazac promenite, onda je veoma važno da realnije sagledate svoje zavisno ponašanje.
Menjanje ovog obrasca se isplati, koliko god da je teško na početku, jer će vam pomoći da izgradite samopouzdanje da možete da izađete na kraj sa životnim izazovima i daće vam moć da kreirate život u kome se nećete podređivati i frustirati svoje potrebe zarad drugih. Menjanje ovog obrasca će vam pomoći da uvidite da se povezanost i pripadnost može postići i bez žrtvovanje sebe.
Tekst insipirisan knjigom Promenite put, Gita Jakob, Hani van Genderen i Laura Zebauer
Za više sadržaja, zapratite nas na Instagram-u i Facebook-u.
Za informacije i zakazivanje sesija, možete nam pisati preko Kontakt forme.