Preterano razmišljanje i katastrofiziranje kao deo anksioznosti
Da li vam se nekada desilo da katastrofizirate odn. razmišljate o najgorim mogućim scenarijima neke situacije?
Katastrofiziranje se češto pojavi kao deo preteranog razmišljanja i predstavlja kognitivnu grešku koja navodi ljude da pomisle da će se najgora moguća situacija ostvariti ili da je situacija u kojoj se trenutno nalaze daleko lošija nego što realno jeste.
Na primer, ukoliko osoba sklona katastrofiziranju napravi i najmanju grešku na poslu, može pomisliti da ce zbog te greške dobiti otkaz. Dalje, ukoliko dobije otkaz, može pomisliti da će ostati bez stana (neće imati novca da ga iznajmljuje ili plaća ratu kredita) ili da neće imati novca za hranu. Ukoliko ostane bez stana i novca za hranu, onda će postati beskućnik itd. Misli kreću da se lančaju jedna na drugu, što na kraju može da rezultira jakim osećajem anksioznosti povodom mogućnosti da se najgora situacija desi.
Šta raditi u ovoj situaciji?
Prvo, osvestite da to što ste nešto pomislili ne znači da će se ta situacija i desiti. Realnost nije preslikana verzija naših misli.
Drugo, napravite razliku između mogućnosti i verovatnoće da se nešto desi. Iako su scenariji koje imate u glavi mogući, većina njih (posebno oni katastrofični) imaju izrazito nisku verovatnoću da se dese. Ko još dobija otkaz samo zato što je napravio manju grešku na poslu?
I za kraj, razmislite koji bi bio najrealističniji ishod situacije i fokusirajte svoju energiju na njega.
Srećno i do not overthink!
Za više sadržaja, zapratite nas na Instagram-u i Facebook-u.
Za informacije i zakazivanje sesija, možete nam pisati preko Kontakt forme.