Blog

Verujem da je svako od nas, u manjoj ili većoj meri, izložen idejama toksičnog pozitivizma.   Uvek treba da posmatraš svetlu stranu života! Ovo nije problem, ovo je izazov! Sreća je stvar izbora! Treba da budeš najbolja verzija sebe! Važno je misliš pozitivno i život/svemir će te nagraditi! Svaka promena je prilika za razvoj!   […]

Šta je napad panike i koji su njegovi simptomi?   Napad panike predstavlja iznenadnu i brzu pojavu telesnih senzacija koje osoba doživljava kao opasne. Telesne senzacije prati visoka anksioznost, doživljaj da su ničim izazvane, osećaj gubitka kontrole i poriv da se hitno traži spas iz situacije (osoba poziva hitnu pomoć, traži pomoć od ljudi oko

Provodite sate pretražujući značenje vaših telesnih simptoma? Kada osetite vrtoglavicu pomislite da imate neki neurološki problem ili čak moždani udar? Uporno obilazite lekare i radite analize, ali vam ne pronalaze bolest? I uprkos tome što su nalazi negativni, i dalje ne osećate olakšanje.   Zvuči kao da vas muči zdravstvena anksioznost.   Zdravstvena anksioznost odnosi

Svako od nas je nekada doživeo anksioznost u socijalnim situacijama. Odlazak na dejt ili prezentovanje pred kolegama na poslu može okinuti osećaj „leptirića u stomaku“ ili napetosti. Štaviše, istraživanja pokazuju da oko 50% ljudi saopštava da je u nekom periodu ili situaciji u životu doživelo socijalnu anksioznost.   Međutim, kod osoba koje se bore sa

Depresija spada u poremećaje raspoloženja i manifestuje se kroz stalni osećaj tuge i gubitak interesovanja. Utiče na to kako se osećate, razmišljate i ponašate i može dovesti do raznih emocionalnih i fizičkih problema. Možete imati problema sa obavljanjem normalnih svakodnevih aktivnosti, a u težim situacijama može se desiti da izgubite smisao i mislite da život

Pravu ljubav nekada je teško prepoznati. Ukoliko su naši prvi odnosi bili neadekvatni, oni će predstavljati standard za sve buduće odnose. Drugim rečima, nećemo znati da prepoznamo kada je neko ponašanje loše, jer smo na takav tretman navikli i doživljavamo ga kao normalan.Koji su to znakovi opasnosti (red flags iliti crvene zastavice) u partnerskim odnosima?U

Teško je opisati kako haoučno i opasno svet izgleda kada smo dete, a neko nama blizak nas napadne i povredi. Osnovni osećaj sigurnosti, koji većina ljudi uzima zdravo za gotovo, jednostavno više ne postoji.Sa odrastanjem, odnosi sa drugim ljudima postaju teški i bolni. Ne možemo da se opustimo i postanemo ranjivi. Odnose vidimo kao opasne

Za neke ljude emocije predstavljaju vrlo udaljeno mesto. Razgovor o osećanjima skoro da ne postoji, dok izražavanje emocija doživljavaju kao nedopustivu slabost.Ovaj obrazac osećanja, razmišljanja i ponašanja može da upućuje na šemu (obrazac) emocionalne deprivacije (uskraćenosti).Emocionalna deprivacija najčešće nastaje veoma rano, nekada i pre nego što naučimo da govorimo. Otuda i teškoće da izrazimo problem

“Da, toksični odnosi su teški. Ali znate li šta je još teško? Vaša prva zdrava veza nakon toksične. Niko ne govori o tome koliko je teško odviknuti se od svih toksičnih ponašanja koja ste usvojili radi prilagođavanja i kako je zapravo teško uveriti sebe da si sada na sigurnom…”   Toksični odnosi mogu biti teški

Iako je period detinjstva veoma važan za sveukupni razvoj osobe, nije nam neophodno da imamo savršeno detinjstvo. Za normalan razvoj i izrastanje u zdrave odrasle potrebno nam je da imamo dovoljno dobro detinjstvo. A šta dovoljno dobro detinjstvo znači? Prema rečima Jefrija Janga i Dženet Klosko, za procvat deteta potrebno je da njegove bazične emocionalne