centarbalance

Pravu ljubav nekada je teško prepoznati. Ukoliko su naši prvi odnosi bili neadekvatni, oni će predstavljati standard za sve buduće odnose. Drugim rečima, nećemo znati da prepoznamo kada je neko ponašanje loše, jer smo na takav tretman navikli i doživljavamo ga kao normalan.Koji su to znakovi opasnosti (red flags iliti crvene zastavice) u partnerskim odnosima?U […]

Teško je opisati kako haoučno i opasno svet izgleda kada smo dete, a neko nama blizak nas napadne i povredi. Osnovni osećaj sigurnosti, koji većina ljudi uzima zdravo za gotovo, jednostavno više ne postoji.Sa odrastanjem, odnosi sa drugim ljudima postaju teški i bolni. Ne možemo da se opustimo i postanemo ranjivi. Odnose vidimo kao opasne

Za neke ljude emocije predstavljaju vrlo udaljeno mesto. Razgovor o osećanjima skoro da ne postoji, dok izražavanje emocija doživljavaju kao nedopustivu slabost.Ovaj obrazac osećanja, razmišljanja i ponašanja može da upućuje na šemu (obrazac) emocionalne deprivacije (uskraćenosti).Emocionalna deprivacija najčešće nastaje veoma rano, nekada i pre nego što naučimo da govorimo. Otuda i teškoće da izrazimo problem

“Da, toksični odnosi su teški. Ali znate li šta je još teško? Vaša prva zdrava veza nakon toksične. Niko ne govori o tome koliko je teško odviknuti se od svih toksičnih ponašanja koja ste usvojili radi prilagođavanja i kako je zapravo teško uveriti sebe da si sada na sigurnom…”   Toksični odnosi mogu biti teški

Iako je period detinjstva veoma važan za sveukupni razvoj osobe, nije nam neophodno da imamo savršeno detinjstvo. Za normalan razvoj i izrastanje u zdrave odrasle potrebno nam je da imamo dovoljno dobro detinjstvo. A šta dovoljno dobro detinjstvo znači? Prema rečima Jefrija Janga i Dženet Klosko, za procvat deteta potrebno je da njegove bazične emocionalne

“Manipulacija je kada vas okrivljuju, zato što ste reagovali na njihovo omalovažavanje”.     Sluđivanje (eng. gaslighting) predstavlja oblik mentalne i emocionalne manipulacije. Cilj sluđivanja jeste da kod žrtve posadi zrno sumnje u samu sebe i dovede u pitanje svoju percepciju (viđenje) realnosti. Kao i kod svih drugih oblika maipulacija, cilj je ostvariti moć nad

Začarani krug depresije – Previše sam depresivan da bih uradio nešto ⇔ Osećam se još depresivnije zato što ne radim ništa.     Depresivna raspoloženja su teška. Nije retko da se osećamo kao da smo zaglavljeni u ciklusu izbegavanja i povlačenja. Povlačimo se od aktivnosti i ljudi, jer osećamo da nemamo dovoljno energije i motivacije,

U savremenom svetu, zabrinutost i anksioznost su neizbežan deo života. Postoje mnoge situacije sa kojima se susrećemo u kojima je primereno i razumno osećati anksioznost. Štaviše, kada ne bismo osećali anksioznost povodom situacija u kojima postoji mogućnost da nešto ili nekoga izgubimo ili doživimo neuspeh, onda nešto ne bi bilo u redu.   Međutim, onda

Mentalno zdravlje muškaraca – da li i dalje postoji stigma?   Kada govorimo o mentalnom zdravlju muškaraca, podaci kažu sledeće:   Barem 1 od 10 muškaraca u toku svog života doživi deresiju ili anksioznost, dok manje od polovine odluči da potraži pomoć. Od ukupnog broja suicida, 76% počine muškarci (3.5 puta češće nego žene) i

Šta je emocionalna kompetentnost i koja je uloga roditelja u njenom razvoju?     Adekvatno reagovanje i zadovoljenje emocionalnih potreba deteta ima odlučujuću ulogu u razvoju emocionalne kompetetnosti.   Emocionalna kompetntnost se definiše kao kapacitet da se na prikladan i zadovoljavajući način izađe na kraj sa sopstvenim osećanjima i željama. Drugim rečima, emocionalna kompetentnost nam